Nikola Ugrinović: Spoj mladosti i iskustva donosi pozorišnu magiju

Petrovac na Mlavi je jedan od retkih gradova u Srbiji, koji sa ponosom može reći da je u njemu u januaru 1908. godine osnovano pozorište. U davna vremena Diletantsko, a danas Amatersko radi pri Kulturno-prosvetnom Centru i nosi ime „Dragoljub Milosavljević Gula“. Kroz projekat na portalu „Trag“ želimo da predstavimo ovo pozorište koje je prepoznatljivo daleko izvan svoje sredine i sa velikim uspehom pronosi ime grada na Mlavi.

Priča o pozorištu iz male varoši na obali Mlave je zanimljiva, uzbudljiva i puna emocija, a svoje viđenje ovog malog, a velikog pozorišta dao nam je Nikola Ugrinović, jedan od mladih glumaca. Zanimljivo je da je Nikola diplomirao je i masterirao glumu na Fakultetu savremenih umetnosti, u klasi profesora Božidara Đurovića i docenta Hadži Nenada Maričića. Iako živi u Beogradu ,  on je 2018. godine u rodnom Petrovcu na Mlavi započeo vođenje škole glume pri pozorištu „Dragoljub Milosavljević Gula“, sa grupom dece osnovnoškolskog uzrasta. Pored priče o pozorištu želeli smo da vam predstavimo i dosadašnji rad ovog talentovanog mladog čoveka.

Trag: Petrovačko pozorište sa svakom novom premijerom predstavi i neko „novo lice“, zar ne?

Nikola: Ono što bih istakao kao divnu praksu pozorišta „Dragoljub Milosavljević Gula“ je to da se, već godinama, sa svakom novom premijerom, pojavi neko novo, mlado lice. To je zaista za svaku pohvalu i primer i pojedinim profesionalnim pozorištima koja, na žalost, ne podmlađuju svoje ansamble. Ta „sveža krv“ je izuzetno značajna za pozorište koje pretenduje da bude živo i uzbudljivo. Naravno, tu su i svima znani, iskusni članovi, već decenijama u teatru, koje publika voli da vidi uvek u nekom drugačijem izdanju. Petrovačko pozorište ima bogatu tradiciju, vanredne tehničke i produkcione uslove, divne glumce i kvalitetne predstave. Osvojene nagrade na festivalima u zemlji i regionu samo potvrđuju moje reči i s pravom ovo pozorište svrstavaju u sam vrh dramskog amaterizma u Srbiji.

Trag: Šta sve vas koji u Petrovcu glumite povezuje?

Nikola: Različiti su motivi iz kojih se ljudi odlčuju da odaberu glumu. Ako pretpostavimo da je predhodno i ona odabrala njih, onda bi trebalo da sve te ljude povezuje ljubav prema ovom pozivu-ta nepresušna želja za igrom. Iskonska potreba da se o nečem progovori i ispriča priča.

Trag: Kako ste vi postali glumac?

Nikola: Formalno – tako što sam, 2016. godine, diplomirao glumu na Akademiji lepih umetnosti, mada pretpostavljam da se Vaše pitanje odnosi na moj put koji je do prepoznavanja sa glumom vodio. Ako je o tome reč, svakako je da su prvi koraci na tom putu upravo načinjeni u petrovačkom pozorištu. Najpre sam bio verna publika i gledalac mnogobrojnih predstava koje su stizale u naš gradić na Mlavi, a onda sam se, kao desetogodišnjak, upisao u školu glume Dragane Mrkić, pri Kulturno prosvetnom centru. Igrajući u dečjim predstavama, uglavnom uloge prinčeva, dokopao sam se scene i inficirao pozorištem. Od tada, za mene, nikakva dilema više nije postojala. Jedino što sam želeo bilo je da upišem studije i da gluma postane moja profesija.

Trag: Koje su najznačajnije predstve u kojima ste igrali i koje uloge su do sada bile najupečatljivije?

Nikola: Verujem da je svaka predstava, u formiranju mog glumačkog bića, bila značajna na svoj način. Imao sam tu sreću da na školi kod svojih profesora, Božidara Đurovića i Hadži Nenada Maričića, prođem ozbiljan program zasnovan na delima najznačajnijih pisaca domaće i svetske književnosti – Čehov, Sterija, Šekspir, Dostojevski. Moja klasa je ispite sa druge i treće godine, u prvim mesecima profesionalnog života, izvodili kao samostalne predstave – „Play Sterija“, „Biti il’ ne biti“ – za koje mislim da su predstavljale čvrst temelj na kojem su se gradili svi poslovi koji su potom dolazili. Što se upečatljivih uloga tiče, moguće da je to uloga “misterioznog gosta” iz moje master predstave „Kad neko zazvoni“, ili uloga Mocarta, kada je reč o predstavama za decu.

Trag: Petrovačko pozorište ima i „podmladak“ za koji ste vi zaduženi. Kako funckioniše ova scena koja bi trebalo da nasledi bogatu tradiciju glume u gradu na Mlavi?

Nikola: Veoma sam zahvalan ljudima iz petrovačkog pozorišta što su mi ukazali poverenje i pozvali me da vodim školu glume. Predstavom „Veštica na sudu“, prema tekstu Sandre Rodić Janković, koja je svoju premijeru imala u septembru 2019. godine, uspeli smo da ponovo vratimo dečju scenu pozorišta, koja gotovo da nije postojala još od perioda kada je moja generacija činila njen ansambl. To je nešto na šta sam izuzetno ponosan – što dečja scena ponovo radi, što deca ponovo igraju za decu. Bilo bi logično da se neki od sadašnjih polaznika škole, jednog dana, nađu u predstavama omladinske, pa i večernje scene. To se dešavalo u prošlosti i ne vidim razlog da tako ne bude i u budućnosti. Uostalom, živi sam primer da treba očekivati takav rasplet situacije.

Trag: Da li ste sa „Vešticom na sudu“ učestvovali na nekim festivalima i osvajali nagrade?

Nikola: Predstava je, nakon premijernog i repriznog igranja, još nekoliko puta bila izvedena na matičnoj sceni u Petrovcu – u okviru Dečje nedelje, za decu predškolskog i školskog uzrasta. Gostovala je takođe i u Svilajncu, bila učesnih pratećeg programa „Masukinih dana“ u Velikoj Plani. Nažalost, situacija sa pandemijom je sprečila dalja putovanja. Ipak, mi smo, i u ovako nezahvalnim okolnostima, uspeli da se okitimo dvema nagradama. U decembru 2020., na „on-line“ izdanju 3. Međunarodnog festivala dečijeg dramskog stvaralaštva „Moravski cvetić“ u Trsteniku, predstava je osvojila nagradu za najbolju muziku, koju je komponovao Aleksandar Saša Lokner, kao i nagradu za najbolju koreografiju.

Trag: Koliko dugo radi Vaša „Škola glume“ i koliko polaznika ima?

Nikola: Škola radi od marta 2018. godine. Ti prvi polaznici, odnosno oni najistrajniji koji su od njih ostali, nastupili su pred publikom na javnom času u januaru 2019, a potom su svi učestvovali u pomenutoj predstavi, koja je bila moj rediteljski debi. Škola naravno nije radila tokom letnjih meseci, zimkog raspusta i gotovo cele 2020. godine, zbog situacije sa virusom. U martu 2021. napravljena je nova audicija, nakon koje su formirane dve nove grupe. U jednom trenutku, škola je brojala četrdesetoro učenika, ali se, prirodnom selekcijom, kako to uvek biva, do danas zadržalo njih dvadeset osam, raspoređenih u tri grupe.

Trag: Na koji način funkcionišete, i kog su uzrasta su deca?

Nikola: Škola je koncipirana tako da se deca kroz igru i razne praktične vežbe upoznaju sa glumom na jedan nenametljiv način, primeren njihovom uzrastu. Mnogo pažnje polažem u to da razgovaramo, da iznose svoja mišljenja, govore o svojim iskustvima, lepim i manje lepim, koja su im se dogodila između časova. Na taj način stiču poverenje u svoje drugove iz grupe, bolje se upoznaju i stvaraju tim, što je preduslov za dobro funkcionisanje na sceni. Insistiram na tome da mesečno pročitaju barem jednu knjigu – onda o njoj govore, preporučuju je ostalima. To bogati njihovu maštu, proširuje vokabular i stvara vrstu navike koja je veoma važna za budućnost. Svaki njihov nastup na času, trudim se da bude neka vrsta injekcije njihovom samopouzdanju i socijalizaciji, u ovom poprilično asocijalnom vremenu. Imam tu vrstu odgovornosti i svesti da, jednim delom, učestvujem u njihovom vaspitanju i odrastanju, te vrlo pažljivo pristupam svakome ponaosob. Što se uzrasta tiče, on je šarenolik, no jedno im je zajedničko – svi su učenici osnevne škole. Obično je donja granica drugi razred, iz prostog razloga što oni mlađi još uvek ne vladaju čitanjem i pisanjem. Doduše, u svakom pravilu postoji izuzetak – naš se zove Đurđa. Na upisu je imala pet i po godina. Sada već ima celih šest.

Trag: Koje su naredne aktivnosti u školi glume?

Nikola: Ono na šta se trenutno fokusiramo, jeste da se dve nove grupe polaznika predstave publici na javnom času-krajem ove ili početkom naredne godine. Izabraćemo vežbe koje će biti reprezentativne da pokažu šta su to za godinu dana usvojili i osvojili. Trenutno su u toku i probe obnove predstave „Veštica na sudu“, koja je sada proširena sa par dodatih scena i dva nova lika. Iskreno se nadam da će svi stati u kostime od pre dve godine, iako je više nego očigledno da su sad to neka potpuno druga deca.

Trag: Kakve su vaše dalje profesionalne ambicije i planovi u glumi, pored pozorišta da li planirate uloge na filmu ili u nekoj tv seriji?

Nikola: Retko kad nešto planiram. U ovom poslu je to dosta nezahvalno, u ovom vremenu pogotovo. Nikada ne znate kada jedan telefonski poziv može potpuno da Vam izokrene ceo nedeljni raspored. Glumac, uglavnom, ne bira, već čeka da bude izabran. Ono što bi trebalo da je izvesno jeste da nastavljam da se bavim dramskom pedagogijom, kako u školama glume u Beogradu i Petrovcu, tako i na Fakultetu savremenih umetnosti, gde radim kao asistent na predmetima gluma i scenski govor. Što se pozorišta tiče, veoma mi je važno da ne izgubim kontinuitet. Ono je moja baza i oaza. Tih šest-sedam naslova koje trenutno igram, uglavnom su svi u produkciji Teatra MoniCart i Dramskog studija Bis. Kada je reč o glumi pred kamerama, trenutno snimam jednu veoma interesantu ulogu, glumački izuzetno izazovnu, u polu dokumentarnoj – polu igranoj formi. Reč je o drugoj sezoni serijala „Srce zločina“, čije emitovanje treba da počne sredinom novembra na RTS-u, rekao nam je Nikola Ugrinović i na kraju kratko poručio mladim ljudima koje interesuje gluma da čitaju knjige i gledaju predstave, jer je to osnova za dalji razvoj.

– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Petrovačko pozorište – više od amaterizma“, koji sufinansira Opštinsko veće opštine Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Petrovac na Mlavi u 2021. godini.

 – Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

http://www.nikolaugrinovic.com/biografija/

Izvor: Trag

Foto: Trag / N. U. (Privatna arhiva)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.