Narodni muzej: Kuća Dobrnjčevih slika 19. veka u Požarevcu

Narodni muzej u Požarevcu je posle muzeja u Beogradu najstariji muzej u Srbiji, osnovan 1895. godine. Zbog pandemije izazvane virusom korona nije mogao da se 2020. obeleži značajan jubilej, 125 godina postojanja, ali ćemo to delom sada uraditi i kroz seriju tekstova na portalu „Trag“. Pošto muzej pokriva teritoriju Braničevskog okruga od velikog značaja je medijska prezentacija „Krstine kuće“, odnosno Narodnog muzeja u Požarevcu. U toku realizacije ovog projekta skrenućemo i pažnju na Spomen zbirku Miodraga Markovića, jednog od najznačajnijih Požarevljana, koja predstavlja legat – poklon porodice Marković gradu Požarevcu…

Dobrnjčeva kuća, u Nemanjinoj ulici broj 33, sazidana je devedesetih godina devetnaestog veka na placu, koji su vlasnici potomci Petra Dobrnjca, vojvode Prvog srpskog ustanka, poklonili Požarevcu. Tako je nastao Fond Petra Dobrnjca, koji je kasnije predat Narodnom muzeju na korišćenje, uz promenu imena u „Kuća Dobrnjčevih“, kako se ovaj istorijski obejkat u gradu i danas zove.

U ovoj zgradi su izloženi predmeti koji pripadaju vremenu Prvog i Drugog srpskog ustanka. Vojvoda Petar Dobrnjac (1771-1831) rodom iz Dobrnje, predvodio je ustanike iz požarevačkog kraja u Prvom srpskom ustanku i zajedno sa Milenkom Stojkovićem i voždom Karađorđem učestvovao u oslabađanju Požarevca od Turaka. Naročito se istakao u boju na Ivankovcu 1805. godine, kada je od Sovjeta dobio čin vojvode. Do napuštanja Srbije 1811. godine živeo je u Požarevcu.

Tokom razgovora sad dr Gordanom Bojkovićem, direktorom Narodnog muzeja u Požarevcu, pričali smo i  o samom boju na Ivankovcu, kao i o događajima koji su usledili nekoliko godina nakon boja:

– Naime, najzaslužniji za pobedu na Ivankovcu, bili su resavski vojvoda Stevan Sinđelić (1770-1809), njegov kum Petar Todorović Dobrnjac (1771-1831) iz Dobrnja i Petrov pobratim Milenko Stojković (1769-1831) iz Kličevca. Nakon ove bitke, kao priznanje za hrabrost i pobedu, Petar je proglašen za vojvodu i za bimbašu. I pored sve slave i zasluženih počasti, on je zbog sukoba sa Karađorđem proteran iz zemlje 1809. godine. Naredne se vratio u Srbiju, na intervenciju Rusije. Međutim, 1811. godine ponovo je proteran, da bi 1831. umro u Rusiji od posledica zapaljenja pluća, navodi dr Bojković.

Iz Srbije je otišao i Petrov mlađi brat, knez Stevan Todorović Dobrnjac, kako bi izbegao kaznu jer je, sa Markom Abdulom, učestvovao u neuspešnoj Abdulinoj buni protiv kneza Miloša Obrenovića. Otišao je u Rusiju kod brata Petra, gde je i preminuo 1835. godine. Besan zbog podizanja Abduline bune, knez Miloš je u Dobrnju zapalio svu imovinu braće Petra, Stevana i Nikole Dobrnjca.

Petar Dobrnjac u Požarevcu je imao dve kuće, u dvorištu u Nemanjinoj ulici. Jedna od kuća je srušena, dok je drugo zapravo ova u kojoj se sada nalazimo I u kojoj je muzejska postavka, kaže dr Bojković.

Kuća Dobrnjčevih“ izgrađena  je 1895. godine, na mestu kuće Arsenija Dobrnjca, koja je predstavljala balkanski tip gradske kuće zasnovan na orijentalnim uzorima, da bi u njoj 1997. godine bio osnovan Fond Petar Dobrnjac. Kasnije je objekat promenio ime u Kuća Dobrnjčevih, po poznatom vojvodi iz Prvog srpskog ustanaka, Petru Dobrnjcu (1771—1831). Kada je Narodnom muzeju u Požarevcu na upravljanje dodeljen objekat 2002. godine, u kući je postavljena je izložba ,,Kultura stanovanja u Požarevcu u XIX i prvoj polovini XX veka”, u okviru koje je prikazan enterijer srpske kuće koja prati razvoj stanovanja u Požarevcu u 19. veku, pa sve do početka 20. veka, kako bi se kroz arhitekturu, etnološke predmete, likovnu i primenjenu umetnost sagledao život požarevačke građanske kuće iz navedenog perioda.

Muzejska postavka

 Muzejska postavka u „Kući Dobrnjčevih“ kroz izložene artefakte prikazuje potiskivanje orijentalnog načina života od sredine 19. veka, kroz staru strukturu porodičnih domova i njihovog načina opremanja, koji su postepeno dobijali evropski izgled. Pošto nije postojala domaća proizvodnja, nameštaj je uvezen iz srednje Evrope, najčešće iz Beča i Budimpešte.

Stilske osobenosti eksponata uklapaju se u stilove istoricizma, ili „neostilove“ ili namerno podražavanje prethodnih umetničkih epoha. Od sredine 19. veka, pa sve do pojave secesije, u primenjenoj umetnosti nostalgična veza za ranijim stilovima je bila veoma jaka, te nastaju stilovi izrasli na temelju gotike, renesanse, baroka, rokokoa. U vitrinama su bile smeštene porodične dragocenosti, ali i simboli društvenog položaja.

Imućnije porodice naručuju slike kojim ukrašavaju stanove, najčešće reprezentativne portrete svojih članova. Osim slika, na zidovima vise i fotografije i druge porodične memorabilije. Često se kači oružje poštovanih predaka, koji su se proslavili u borbama. Tako, privatni prostor u 19. veku dobija i javnu namenu sa ciljem da pruži odabrane informacije o vlasniku kuće i članovima njegove porodice.

– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Narodni muzej u Požarevcu, jedan od najstarijih u Srbiji“, koji sufinansira Gradsko veće Grada Požarevca po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije, radio, televizijske, internet medije i novinske agencije za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Požarevca u 2021. godini.

   – Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor: Trag / Narodni muzej Požarevac

Foto: Narodni muzej Požarevac / TO Požarevac

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.