Marko Milenković, petrostruki vitez Ljubičeva: Posvećenost i strast doneli uspeh

Cilj realizacije ovog projekta na portalu „Trag“ je da se iz istorijske patine izvuku događaji značajni za Ljubičevske konjičke igre, tradicionalnu turističko-sportsku manifestaciju, koja predstavlja ozbiljnu razvojnu šansu turističke ponude ovog dela Srbije, sa centrom u Požarevcu.

Petom osvojenom titulom viteza Ljubičeva Marko Milenković ušao je u društvo odabranih. On se sada izjednačio sa Radetom Milovanovićem, trenerom višebojaca i svojim velikim rivalom i još uvek aktivnim takmičarem, Davorinom Živkovićem. Sada se približio i na samo jednu pobedu višebojcu sa najviše titula, šestrostrukom pobedniku Siniši Stokiću.

Ljubav, posvećenost, veština u konjičkom sportu i veliki rad doneli su dosta uspeha, a očekujemo da se serija dobrih rezultata nastavi i narednih godina:

– Emotivno sam doživeo ovogodišnju pobedu, kaže nam Marko Milenković na početku razgovora i nastavlja: – Konkurencija je bila jaka, tako da je finale, kao i polufinale prethodnog dana bilo neizvesno do poslednjeg trenutka. Zato sam morao dosta da se potrudim. Petu titulu mogu da stavim u rang sa svojim prvim trijumfom.

– Svi momci koji se takmiče u višeboju dobro su utrenirani i nijanse su odlučivale. Ja sam imao sreću da sam jahao Nevala, dobrog konja i jednostavno volim to što radim. Veliki sam zaljubljenik u ovaj sport, koji je moja velika strast, a možda bih mogao da kažem i opsesija. Verovatno sam mnogo izgubio u životu da bih se posvetio ovom sportu, godinama sam radio na sebi, ispravljao sve nedostatke i eto rezultat je došao, ističe Marko Milenković i dodaje da je ovogodišnje takmičenje bez publike bilo totalno drugačije, ali i tenzija nešto manja. To je vertovatno bio i jedan od razloga što je u finalu 2020. godine bilo najviše mladih višebojaca od kada se takmičenje organizuje.

Marko Milenković je rođen u Požarevcu, a odrastao je u naselju Burjan. Prvi susret sa sportom imao je kao i većina njegovih vršnjaka sa fudbalom. Počeo je da trenira i bio golman u „Mladom radniku“. Ubrzo je odlučio da prestane i prebaci se u totalno drugačiji sport. Prešao je na požarevački Hipodrom i krenuo u školu jahanja, a sa njim je tada kao trener radio Rade Miljković, koji je najveći deo karijere posvetio radu sa mladim voltižerima.

U višeboju je Marko debitovao 2009. godine. Tada je kao devetnaestogodišnjak osvojio odlično drugo mesto. Ovo takmičenje je kao najbolji završio 2014, 2016, 2017 i 2018, kada je ispisao istoriju, jer je prvi koji je uspeo da tri puta zaredom pobedi. Kao nagradu dobio vitešku sablju u trajno vlasništvo, a ovim titulama dodao je i petu prvog septembarskog vikenda 2020. godine.

Za pobedu na 57. Ljubičevskim igrama Marku je gradonačelnik Požarevca, Saša Pavlović, uručio novčanu nagradu, viteški plašt i sablju na kojoj je ugravirano „Ne vadi me bez povoda, ne vraćaj me bez časti“. Novi vitez Ljubičeva sputio je zastavu i time označio kraj ovogodišnjeg takmičenja, koje je zbog pandemije prvi put u istoriji održano bez publike.

 

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Fenomen Ljubičevskih konjičkih igara“, koji sufinansira Gradsko veće grada Požarevca, po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije, radio, televizijske, internet medije i novinske agencije za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Požarevca u 2020. godini.

 

–  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Tekst i foto: Trag

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.