Sa nevericom i velikom tugom, primljena je ovih dana vest među medijskim radnicima, prijateljima i poznanicima da se u večnost preselio novinar, glavni i odgovorni urednik regionalnih novina „Braničevac“ Dragan Milenković. Preminuo je u Velikoj Bresnici, naselju opštine Kučevo u subotu, 20. marta, a sahranjen u nedelju, 21. marta 2021.
Milenković je rođen u Velikoj Bresnici 1959. godine. Osnovnu školu učio je i završio u rodnom mestu i Rabrovu, a srednju Ekonomsku u Požarevcu, nakon koje je upisao Fakultet političkih nauka.
Čitav svoj radni vek posvetio je novinarstvu. Žurnalističku karijeru vezao je za regionalnu novinu „Reč naroda“ i regionalni Radio „Požarevac“. Osamdesetih godina prošlog veka bio je jedan od najplodnijih dopisnika „Reč naroda“ i ilustrator sopstvenih napisa. Koliko je nastojao da napiše dobar tekst, toliko je znao da napravi dobru fotografiju. U redakciju je za stalnog novinara primljen 1985. i od tada, umesto samo iz Kučeva izveštavao je o događajima iz čitavog braničevskog okruga. Iako je u to vreme bilo nemoguće da jedna mala redakcija funkcioniše po sistemu striktne podele na određene oblasti, Milenković je svoje interesovanje usmerio na reportaže i razgovore sa običnim ljudima: sa rudarima u Kostolcu, vozačima Litasa, tkačima požarevačke Moravke, metalcima „Morave“, poljoprivrednicima… U vreme setve i žetve znao je da samonicijativno porani na njive i porazgovara sa žeteocima, kombajnerima, beračima kukuruza… S pravom se može reći da je pripadao onom delu redakcije koja je u pripremi priloga tražila najbolju formu i najlepše reči da bi čitaocima ili slušaocima ispričala što zanimljiviju i topliju priču.
Glavni urednik Reči naroda Predrag Radovanović, analizirajući rad redakcije u 1989. godini rekao je da je Milenković jedan od najplodnijih izveštača koji i kada piše o Homoljskim motivima, ili o Žabarskoj dolini i prvoj privatnoj fabrici u Kučevu, piše veštim reporterskim jezikom.
Tu svoju reportersku veštinu iskoristio je i kasnije kada je buknuo poslednji rat u Jugoslaviji i kada su reke izbeglih Srba iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, sa Kosova krenule ka Srbiji. Njegovi razgovori sa izbeglicama, starim i nemoćnim ljudima koji su potražili spas na našim prostorima, nikoga nisu ostavili ravnodušnim.
Milenkovića ćemo pamtiti i po hrabrosti koju je u vreme poslednjeg rata pokazao odlaskom na ratište sa malobrojnom grupom novinara iz braničevskog okruga. Više od pola godine provešće na frontu svakodnevno se oglašavajući u programu Radio Požarevca i na stranama Reči naroda sve u cilju da se pravovremenim i tačnim informacijama sa ratišta doprinese smirivanju strasti i sprečavanju dezinformacija.
Milenković je jedno vreme, od 2010. pa do 2016. godine obavljao funkciju direktora „Reč naroda“, a kada je proces privatizacije pokucao na vrata medija, mnogi su odlučili da započnu nešto novo. Milenković se ni tada nije odrekao novinarstva, radio je prvo u novini „Nova reč“, a potom je osnovao svoj list „Braničevac“. Kao i velika većina novinara, nije dočekao penziju. Preminuo je iznenada, izdalo ga je srce. Sahranjen je u rodnom selu u prisustvu rodbine, kolega, prijatelja. Pamtićemo ga ne samo kao dobrog novinara, već i kao brižnog supruga i oca svojih kćeri i sinova.
Izvor: Reč Naroda