Sportska istorija pisana uspesima

U istoriji Odbojkaškog kluba „VGSK 1980. godina ispisana je „zlatnim slovima“, jer je seniorski tim postao prvak tadašnje Jugoslavije. Nakon toga Gradištanci su učestvovali u Kupu evropskih šampiona, a njihov zapažen uspeh bio je razlog da se u Velikom Gradištu izgradi  nova i velika sportska hala, u kojoj i danas nastupaju pred domaćom publikom. Ovim projektom želimo da sportskoj, ali i široj javnosti predstavimo Opštinu Veliko Gradište, kao malu, ali izuzetno značajnu sredinu za razvoj sporta, a posebno odbojke, jer je ova sredina „iznedrila“ jednu sjajnu generaciju i veliki broj pojedinaca koji su osvarili značajane odbojkaške-inostrane i reperezentativne karijere, među kojima se posebno ističu i naši sagovornici za ovaj projekat na portalu „Trag“- Miodrag Mitić i Vladimir Trifunović, ali i sadašnji sportski direktor kluba Radomir Veličković.

Odbojkaški klub „VGSK“ je u Velikom Gradištu formiran 1955. i to su počeci ovog sporta u okviru odbojkaškog podsaveza Požarevac, а zvanično је počeо da se takmiči u sklopu Odbojkaškog saveza Srbije u sezoni 1966/1967. Zanimljivo je da se OK „VGSK“ takmičio u Beogradskoj zoni do sezone 1969/1970.

– Klub su formirali entuzijasti Miodrag Kutlešić, Petar Poznanović i Milovan Lazić poznatiji kao Daba, dugogodišnji predsednici OK VGSK, kao i nezaobilazni zaljubljenici u ovaj sport, počeo je zanimljivu priču o velikom uspehu male sportske sredine nekadašnji igrač, pa trener šampionske generacije, a sada sportski direktor kluba Radomir Veličković i nastavio: – Na igralištu kod parka okupili su se zainteresovani mlade sportiste, koji se intenzivno bave odbojkom. Osvajanjem prvog mesta u Beogradskoj zoni 1970. odlaze na kvalifikacioni turnir za Srpsku ligu i osvajaju 1. mesto kao najmlađa ekipa. Od tada počinje intenzivan rad na usavršavanju odbojkaša iz Velikog Gradišta, gde se dovode kvalitetni treneri-Aleksandar Boričić i Seker Arpad.

– Pre takmičenja u seniorskoj ligu Srbije juniori VGSK na juniorskom prvenstvu u Loznici osvojili su 6. mesto. To je početak kontinuiteta rada sa mlađim kategorijama. U dve uzastopne takmičarske sezone (1970/1971 i 1971/1972) OK „VGSK“ je osvajao prvo mesto i ušao je u Drugu ligu SFRJ. Gradištanci su već u drugoj sezoni bili najbolji tim Druge lige i predvođeni trenerom Miroslavom Vorgićem izborili plasman u Prvu ligu Jugoslavije, kaže Veličković.

 

U klubu se istovremeno radilo sa juniorima, a njihov trener u periodu od 1972. do 1979. godine bio je aktivni igrač prve ekipe i naš sagovornik, Radomir Veličković.  Prvi zapaženi rezultat ostvaren je 1974. godine na Juniorskom prvenstvu Srbije u Beogradu.

Zatim se nastavljaju uspesi juniora, koji osvajaju prva mesta na prvenstvima Srbije i prvenstvima SFRJ, i to tri godine zaredom-1977, 78 i 79. Kompletna juniorska ekipa prešla je u seniorski tim, gde je sa iskusnim starijim igračima u sezoni 1979/1980. osvajila prvo mesto u Prvoj ligi SFRJ, u izuzetnoj konkurenciji ekipa „Mladost Monter“ (Zagreba), „Crvene zvezda“ i „Partizan“ (Beograd), „Bosna“  (Sarajevo), „Jedinstvo“ (Brčko), „Vardar“ i „Rabotnički“ iz Skoplja, Ribnica (Kraljeva) „GIK Banat“ (Zrenjanin) i „Spartak“ (Subotica).

– Od 1980. godine, posle državnih reprezentativaca Vladimira Trifunovića, Miodraga Mitića i Nenada Đorđevića, navodi dalje Veličković, pojavili su se novi talentovani igrači među kojima je bio i čuveni reprezentativac Slobodan Boba Kovač, donedavno i selektor državne reprezentacije. U svim mlađim selekcijama reprezentacije Jugoslavije i Srbije Odbojkaški klub je „iznedrio“ Miloša Stojkovića, Mihajla Mitića, Sašu Popovića, Ivana Ćirovića, Veljka Bohareva, Bogdana Stanojevića, Borivoja Golubovića, Milutina Mijajlovića, Mihajla Miloševića i najmlađih ove godine Lazara Paunovića i Aleksandra Leku Drndarevića.

Radomir Veličković je na kraju razgovora poručio mladima koji žele da treniraju ovaj atraktivan timski sport: „Odbojka kao sport formira kompletnu ličnost, a postignuti rezultat zavisi isključivo od rada na treningu, jer kao što je poznato u odbojci nema kontakta sa protivničkim igračima i zato ako žele da pobede moraju da ulože nesebićan rad i samoodricanje“.

 Miodrag Mitić: Najveći uspeh u istoriji kluba

– Odbojkom sam počeo da se bavim u OK „VGSK“ u Velikom Gradištu 1972 godine, gde sam igrao do 1982, kaže nam Miodrag Mitić, jedan od članova šampionske generacije i državni reprezentativac, koji je igrao sam na poziciji tehničara i nastavlja priču o svojoj sportskoj karijeri. – Od 1982. do 1985. sam igrao u „Partizanu“, a od 1985 do 1988. u „večitom rivalu“ iz Beograda „Crvenoj zvezdi“. Posle toga sam do 1990. igrao za „VT Herentals“ u Belgiji. Posle povratka iz inostranstva igračku karijeru sam nastavio u matičnom kluvu „VGSK“, gde sam i završio sa igranjem 1996, a sve do 2005. sam radio kao trener prve ekipe OK „VGSK“.

– Nastupao sam i za juniorske selekcije Srbije i Jugoslavije na 68 utakmica. Bio sam i član A reprezentacije Jugoslavije na 160 utakmica u periodu od 1976. do 1985. Značaniji rezultati u tom periodu bili su zlatna medalja na Balkanijadi (1981), zlatna medalja na Mediteranskim igrama (1979), zatim bronzano odličje na Evropskom prvenstvu (1979) , kao i šesto mesto na Olimpijskim igrama 1980. u Moskvi. Nosilac sam nacionalnog sportskog priznanja za doprinos sportu. Sada sam član Upravnog odbora OK „VGSK“, a obavljam i posao klupskog lekara i povremeno pomažem trenerima koji rade u klubu, naveo je Mitić, a zatim evocirao uspomene na čuvenu generaciju i veliki uspeh kluba:

– Osvajanje titule prvaka Jugoslavije u sezoni 1979/80. je sigurno najveći uspeh kluba u istoriji. Njemu je prethodilo i osvajanje dve titule prvaka SFRJ u juniorskoj konkurenciji, tako da je mogao da se očekuje dobar rezultat i u seniorskoj konkurenciji, mada nam se titula prvaka SFRJ tada, ipak, činila nedostižna. Kako je ta sezona odmicala, postajali smo svesni da ipak možemo do titule, naravno uz mnogo rada i odricanja i na kraju smo uspeli. Delovalo nam je nestvarno i lepo i bili smo srećni što su trud i rad dali rezultat. Kada se sada, posle ovoliko godina, setim tog vremena, shvatam da smo napravili pravi sportski podvig i nisam siguran  da će moći da se ponovi. Ponosan sam što sam bio deo kluba u to vreme.

– Odbojkaški klub „VGSK“ i dalje stvara mlade igrače, bilo je i titula u mlađim kategorijama, i iskreno se nadam da će se pojaviti generacija sposobna za velika dela, istakao je Miodrag Mitić i poručio: „Mislim da mladi danas moraju da posvete mnogo više pažnje fizičkoj aktivnosti, da se bave sportom, rekreativno ili takmičarski. Odbojka je lep sport, koji razvija, kako fizičke, tako i mentalne kapacitete ličnosti, pomaže  u  socijalizaciji i poboljšava komunikaciju među ljudima.

 

Foto: Milica Mitić

Vladimir Trifunović: Uspešna klupska i reprezentativna karijera

Još jedan član šampionske generacije „VGSK“, koji je bio sagovornik portala „Trag“ je Vladmir Trifunović.

– Počeo sam da treniram odbojku u klubu u 7. razredu osnovne škole, rekao nam je na početku Trifunović. – Prvi uspesi došli su sa školskom ekipom na raznim takmičenjima, koja su tada bila izuzetno kvalitetna. Sećam se da sam prvu zvaničnu utakmicu odigrao 1972. godine u ekipi „VGSK“ koja je tada igrala u Drugoj saveznoj ligi. Do 1983. godine igrao u Velikom Gradištu i tada prešao u beogradski „Partizan“. Tu sam se zadržao do 1985, pa posle karijeru nastavio u Francusku, tačnije u Parizu, gde sam do završetka igračke karijere nastupao za klubove „Anijer“, „Stat Franse“ i „PUC“ (kasnije Pari volej“) u kome sam počeo i trenersku karijeru. Zanimljivo je reći da sam tri godine bio igrač i trener, a zatim sam se vratio u Srbiju. Tu sam trenirao beogradski „Obilić“ 2000/2001. godine, zatim se vratio u Frnacusku, pa nastavio trenersku karijeru u Kataru, Iranu i Saudijskoj Arabiji. Pre pet godina sam prestao je da se bavim trenerskim poslom.

Govoreći o svojoj reperezentativnoj karijeri Trifunović je naveo da je u junioskoj reprezentaciji Jugoslavije debitovao 1974. godine na EP u Nemačkoj. Paralelno je 3 godine igrao za juniosrku i seniorsku reprezentaciju. U tom periodu je igrao samo turnire, nije bio na bazičnim pripremama, jer su obaveze u jednoj selekciji zamenjivane onima u drugoj i tako redom. Najveći uspeh u seniorskoj reprezentaciji je bornzana medalja koja je osvojena 1979. godine na Evropskom prvenstvu, kao i šesto mesto na Olimpijadi u Moskvi sledeće 1980. godine.

Vraćajući se u sećanju na istorijski uspeh „VGSK“ Vladimir Trifunović nam je rekao sledeće:

– Došlo je vreme za titulu VGSK, a tih godina je po najmanje 5 klubova ravnopravno konkurisalo za titulu prvaka države. Stvari su se sklopile, igrači su već navikli na uspehe u mlađim kategorijama i tako je i bilo u seniorskom timu. Uspeh kluba iz malog mesta je još veći ako se zna da mi svoje utakmice kao domaćin nismo igrali u Gradištu, već smo zbog zahteva rivala morali da budemo domaćini u Smederevskoj Palanci i Negotinu. Sve u svemu bilo je to jedno potpuno drugačije vreme, a odbojka je čudan sport i cilj je u to vreme kada sam igrao bio da potezi na terenu budu atraktivni i interesantni publici, da svako pokaže najbolje što zna.

Danas se „VGSK“  takmiči u Prvoj ligi Srbije. Vredno je istaći da u timu igraju odbojkaši iz Velikog Gradišta, koji potiču iz čuvene klupske škole odbojke, koji su u periodu od 2007. do 2018. godine ostvarila zapažene rezulatate u pionirskoj i kadetskoj konkurenciji.

 

– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Jubilej za pamćenje“, koji sufinansira Predsednik opštine Veliko Gradište po osnovu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Veliko Gradište u 2021. godini

 – Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor: Trag  

Foto: Arhiva OK VGSK

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.