Projekat „Veliki ljudi oplemenjuju male sredine“ značajan je za Požarevac, jer predstavlja neke od najznačajanijih ljudi u Srbiji iz različitih oblasti života, a rođeni su ili deo života proveli u ovom gradu. Oni su ostavili neizbrisiv trag, pokrenuli promene i ostavili brojna svedočanstva o svojim delima budućim generacijama. Modernizovali su neke industrijske grane, zanatstvo, kulturu, nauku i umetnost…
Đura Jakšić je kao Georgije rođen je 8. avgusta (27. jula po julijanskom kalendaru) 1832. godine u Srpskoj Crnji, u Banatu, u svešteničkoj porodici. Otac ga je upisao u trgovačku školu iz koje je bežao tri puta i na kraju upisao nižu gimnaziju u Segedinu. Posle završene osnovne škole u Srpskoj Crnji i niže gimnazije u Segedinu (današnja Mađarska), odlazi u Temišvar (današnja Rumunija) da uči slikanje. Uoči revolucionarne 1848. godine bio je student umetničke akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja morao da je napusti. Vratio se u rodni kraj i produžio je da uči slikarstvo u Bečkereku, kod Konstantina Danila, čuvenog slikara tog doba, tražeći sopstveni umetnički izraz i produbljujući svoja znanja, između ostalog i nemačkog jezika.
Uprkos tome što je imao porodicu, osnovno obeležje njegovog života bilo je boemstvo. Kafanski svet bilo je njegovo prirodno okruženje. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Bečkereku (današnjem Zrenjaninu), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj i predavao je crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini. Živeo je kratko, nepunih 47 godina, ali je stvorio delo za koje bi mnogima bilo potrebno dva života.
Po prirodi je bio nemirna i buntovna ličnost pa je često napuštao službe, ali je i otpuštan. Pisao je sa romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme „Na Liparu“, „Ponoć“, „Mila”, „Padajte braćo“, „Otadžbina“, „Ja sam stena“, „Noć u Gornjaku“, spadaju u vrh srpske romantičarske poezije. Napisao je drame u stihovima „Seoba Srbalja“, „Jelisaveta, kneginja crnogorska“ i „Stanoje Glavaš“, kao i 40 pripovedaka.
Đura Jakišić i Požarevac
Bista Đure Jakšića u istoimenom stambenom naselju u Požarevcu na postamentu tako je okrenuta da gleda na prostor gde je bila kafana „Poslednji groš“ (danas benzinska pumpa). U toj kafani je Đura dočekivao mnoge zore, neretko odlazeći kući sa nekoliko novih stihova. Naravno tu je i bukvalno ostavljao poslednji groš koji je imao! Kafana je, legenda kaže, po dijalogu između gazde i Đure dobila ime – „Poslednji groš”. Požarevac se odužio Đuri kao retko koji grad. Pored ulice, postoji i kvart u centru, popularno nazvan „Đura“. To ime je dobio jer je na raskrsnici ulica Čede Vasovića i Kosovske bila čuvena kafana „Poslednji groš“. Podignut je i prigodan spomenik, ambijentalno lepo uklopljen, u centralnom delu kvarta. Požarevac ima i slikarsko udruženje „Đura Jakšić“, časopis „Braničevo“ je svojevremeno, 1982. godine, posvetilo ceo broj Đuri, a objavljena je i luksuzna monografija.
Svestrani umetnik
Đura Jakšić je bio rodoljub, svestrani umetnik, pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar. Stalno je živeo u siromaštvu i potucao se kroz život. Njegova bolna i plahovita lirika veran je izraz njegove intimne ličnosti, tragične i boemske. Smrt ga je zatekla u položaju korektora Državne štamparije 1878. god.
Zanimljivo je podsetiti da je Đura Jakšić tvorac kovanice „bolje grob nego rob“, tri drame, desetine slika, mnoštvo proznih tekstova, ali i više pesama. Bio je duhovit i bez dlake na jeziku. To ga je i koštalo života. U leto 1887. godine zaustavio je jednog seljaka i rekao mu: „Ako ideš Terazijama, kad dođeš do hotela Pariz udri vola i viči: šta se ustežeš, kao Ranko Alimpić na Drini…“. Dade mu dinar i seljak uradi kako je rečeno. Za stolom pred hotelom sedeli su oficiri okruživši generala Alimpića u veselom razgovoru. Jedan od njih je odmah otišao i prijavio slučaj, sluteći od koga je to moglo da krene.
Činjenica je da je Đura Jakšić jedan od najvećih srpskih pesnika i slikara iz doba romantizma koji je u potpunosti izmenio tok srpske umetnosti i istorije. Svoju mladost je proveo u sredini sa takvom duhovnom orijentacijom i svojim stvaranjem daje pečat svog ličnog karaktera i svoje izgrađene ličnosti. Bio je često besan, ozlojeđen ali takođe i toplog, rodoljubivog i veselog duha što se može prepoznati kroz njegove pesme koje su snažne i odjekuju i čuju se i dan danas. Činjenica da njegove pesme žive i dan danas, i da se mlade generacije i dalje mogu pronalaziti i poistovetiti sa njegovim rečima predstavlja nasleđe Đure Jakšiđa i održava ga u životu. Mešanje crkve pri odluci da se ukloni bista iz porte crkve Svetog Đorđa predstavlja indeferntan stav prema njegovom nasleđu i još jedan od presedana koji je učinjen prema ovom velikanu. Duhovna zaostavština Đure Jakšića je dovoljno velika da se od njegove kuće napravi muzej i turistička atrakcija, kao i da se na bistu gleda kao na kulturni spomenik. Bez obzira na sve ovo Đura Jakšić će bez premca ostati učitelj čitave generacije đaka, veliki patriota i čovek koji je do nebesa uzdizao srpski narod i zaslužio svaki spomenik koji je u njegovu čast podignut.
Milena Pavlović Barili – umetnički biser Požarevca
Milena Pavlović-Barili, poznata slikarka i pesnikinja, rođena je 1909. godine u Požarevcu, u rodnoj kući svoje majke Danice Pavlović Barili. Danica je poticala iz čuvene požarevačke familije Pavlović, a po ženskoj liniji bila je praunuka Save Karađorđević, udate Ristić, najstarije ćerke vožda Karađorđa. Dakle, ono što treba stalno naglašavati, a što se u vezi njene ličnosti često izostavlja, jeste da je Milena direktan potomak vožda Karađorđa Petrovića…
Još u ranom detinjstvu je pokazivala koliko je vešta sa olovkom, ali i sa slovima, dok je još kao petogodišnjakinja čitala novine, učila francuski i italijanski jezik. Milena je u sedmoj godini života pisala stihove o smrti, a tri godine kasnije je savladala u Gracu i nemački jezik. Bila je jedino dete Danice Pavlović, potomkinje najstarije ćerke vožda Karađorđa Petrovića – Save, i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara i pesnika.
Milena Pavlović Barili je veoma rano počela da izražava svoj talenat za umetnost, bila je izuzetno obrazovana, svestrana i talentovana. Roditelji su je još kao malu devojčicu uputili u razne evropske gradove: Pezaro, Rim, Parmu, Nicu i Bergam. Milena je oduvek pokazivala interesovanje prema slikarstvu i već sa dvanaest godina odlazi u Majerovu školu na časove slikanja. Nakon uspešnog završetka škole slikanja u Lincu, Milena upisuje Umetničku školu u Beogradu 1922. godine. Imala je želju da se i dalje usavršava u nekom od značajnih evropskih centara umetnosti, pa tako u periodu 1926/27. godine pohađala je pripremnu nastavu za Umetničku akademiju u slikarskim školama Blocherer Bosshardt i u Knirir Schule u Minhenu. Tada nastaje Milenino umetničko delo „Autoportret sa majkom“.
Najveća želja Danice Pavlović, Milenine majke je bila otvaranje Fondacije sa galerijskim prostorom u kome bi trajno bila izložena Milenina dela. Sadašnji galerijski prostor je sazidan rušenjem prednjeg uličnog dela porodične kuće Pavlović i otvoren za posetioce 24. juna 1962, dok je dvorišni prostor kuće preuređen u stan u kojem je Danica živela do 1964. godine. U svom fondu Fondacija ima 894 umetnička rada Milene Pavlović – Barili, od kojih 40 imaju status „od velikog značaja za republiku“ (136 ulja na platnu, 51 pastel, 415 crteža, 286 tempera i akvarela, 6 grafika), 63 dela iz zbirke Bijenala i savremenih autora, 9 radova iz porodične umetničke zbirke, što ukupno iznosi 966 radova, navodi upravnica i dodaje: – Pokretnu imovinu Fondacije čine i lične stvari, biblioteka, dokumentacija i arhivska građa članova porodice Pavlović – Barili, tako da prdstavlja i svojevrstan inforaaciono-dokumentacioni centar.
Rođendan poznate slikarke obeležava se 5. novembra, a svake druge godine na taj datum se otvara slikarska manifestacija „U svetlosti Milene“, na kojoj učestvuje 16 savremenih slikara. Svi oni slikaju na zadatu temu Mileninih dela, po izboru selektora Bijenala. Zanimljivo je da je likovna manifestacija „San i mašta“ bila nadahnuće Prvom bijenalu „Milena Pavlović – Barili“ održanom 1983, a od drugog Bijenala 1985. pa do danas, ova likovna manifestacija na predlog Jovana Rajkovića dobija naziv „U svetlosti Milene“.
– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Veliki ljudi oplemenjuju male sredine“, koji sufinansira Gradsko veće Grada Požarevca u proizvodnji medijskih sadržaja za štampane medije, radio, televizijske, internet medije i novinske agencije za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Požarevca u 2025. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Autor: Trag.rs / Izabrana dela (Đura Jakšić) / prelepapoezija.com / poezijanoci.com / Galerija Barili
Foto: Trag.rs / Galerija Barili
Potpisi fotografija:
02 – Naselje „Đura Jakšić“ u centru Požarevca
03 – Bista velikom umetniku u Požarevcu
05- Galerija Milene Pavlović Barili
06 – Milena na otvaranju izložbe u Njujorku 1943. godine
07 – Autoportret sa belom tokom, 1929. godine
08 – Model večernje haljine, Vog, 1. decembar 1939.